Make your own free website on Tripod.com

*my blue lullaby * Mary P.

U secanju na andjela...

Home
My Forum - Blue Dream
This is me...
My (Addams) family and best friends
Anya's diaries
Photo Albums (crazy pictures)
Whatever Lola wants... [my fan fic]
Sooper sites!
If you want to contact me...
All those other things...

In memory

Sveca za Tosheta

Utorak je uvek bio loš dan za mene, ali je 16. Oktobar 2007., utorak, verovatno bio najtužniji dan u mom životu. Kada mi je drugarica iz razreda, Zoja, prišla i rekla „Toše Proeski je poginuo u saobraćajnoj nesreći“, mislila sam da se šali. „Ha, to mora da je trač“ pomislila sam i nastavila dalje. Ceo dan sam osećala rupu u stomaku i odvratan ukus ustima.

 

Došla sam kući. Moja baka i brat su mi takođe rekli loše vesti. Znači, istina je. Na TV-u su išle vesti i pričali su o Tošetovoj pogibiji. Potpuno smrskan auto sa tragovima krvi na mestu gde bi trebala da budu vrata. Priča o njegovoj smrti. A onda njegovo nasmejano lice, njegove pesme i njegov glas. Odjednom, kao da do tada ništa nisam shvatila, počela sam da plačem. I nisam mogla da prestanem.

 

Sledećih par dana su bili kao pakao. Moje drugarice su žalile takođe. Nosla sam crninu. Nisam mogla da nateram sebe da učim, da crtam, da čitam. Sve je bilo tako čudno i samo sam želela da zaspim i probudim se ne negde de je sve ovo san. Većinu vremena sam plakala. Ne sećam se da sam ikada toliko plakala. Andrej, moj brat, me je čak pitao jer bi plakala toliko da je on umro. A ja sam se zaista osećala kao da sam izgubila brata, člana porodice, najboljeg prijatelja.

Arena 14. Februara

Najbolji dan zaljubljenih

„Ali ti ga nisi ni poznavala!“ ljudi bi mi govorili. Kao da je bitno! Bila sam na koncertu. I, iako zvuči smešno, ali ja se osećam kao da ga jesam poznavala. Bio je tako iskren, neiskvaren, kao neki, što bi novine rekle, pravi „dečko iz susetstva“. Ponašao se kao da su svi ljudi njegovi prijatelji. Osećala sam se kao da je voleo sve ljude! Na koncertu, nisam mslila „Pitam se kakav je u stvari“. Mislila sam „On je anđeo. On mora da je anđeo!“

 

Kao što je Ingrid Bergmen rekla „Sreća je dobro zdravlje, ali loše sećanje“, ta noć koncerta, 14. februar 2007. sada me tako boli. Kada pomislim da je taj dečko koji je imao tako lep, iskren osmeh mrtav, moj um se pomuti. Nikada neću zaboraviti kako je grlio sve te medvediće, kako je pevao, kako je pričao sa nama, kako je bio srećan i kako me je učinio srećnom. Prvi put u životu, nije mi smetalo što nisam imala dečka na dan zaljubljenih. Da sam te noći mogla da biram gde ću biti, nikada ni se ne bih pomerila sa Tošetovog koncerta! Ostala bih tamo zauvek.

 

A sada počinjem da plačem kada prođem pored Beogradske Arene gde se održao koncert...

"Dechku sa najlepshim ochima"

Dečko sa najlepšim očima

Red ispred Makedonske ambasade za knjigu žalosti se sadržao bar od 1000 ljudi. Moje dve drugarice, moja mama i ja samo čekale oko četiri sata da bi se upisale u knjigu. Toliko mnogo ljudi je volelo Tošeta! Iako su me noge bolele, nije me bilo briga i nikada ne bih pomislila da izađem iz reda.

 

Slušale smo nejgove pesme i pričale o njemu. „Ne mogu da verujem. Možda je živ.“. Shvatila sam da tu rečenicu konstantno ponavljam, još uvek u šoku posle dva dana. Nisam mogla i nisam želela da poverujem. Još uvek ne mogu da verujem. Što smo bliže bile vratima, sve smo jače plakale. Ne znam da li smo bile jedine u redu koje su plakale, ali nekako osećam da smo najviše plakale. Negde blizu vrata bila je još jedna knjiga žalosti (pored dve u ambasadi) – bila je okružena gomilom cveća, sveća i plišanih medvedića. Podsetilo me je kako je on skupljao medvediće sa koncerata i kako je pevao grleći ih. I jednostavno nisam mogla da zaustavim suze... Pogledala sam u njegovu sliku pored knjige – smejao se, kao i uvek. Ali taj osmeh je previše boleo. Pored slike, neko je stavio plišano srce. Bilo je crveno sa belim slovima – „Dečku sa najlepšim očima“

 

Konačno samo ušli (nisam više osećala noge). Bilo je tiho i mirno – jedino što se čulo bile su Tošetove pesme koje su lagano svirale iz druge sobe. Ovde je, takođe, bila njegova slika sa crnom trakom. Bilo je previše bolno.

 

Ja, iskreno, sam bila tako tužna i uzbuđena da ne znam šta sam napisala. Mogu li reči i opisati moju tugu? Jednostavno sam rekla sve što sam mislila i osećala u tom trenu. Sećam se da sam drhtala. Nisam imala više suza, ali sam bila van sebe. Dobar čovek koji radi u ambasadi me je pitao da li sam dobro „Ne“ rekla sam, još uvek drhteći „I ne znam da li ću ikad biti“

Tose

Pratiti anđela

Zašto ovo pišem? Zašto svi ljudi plaču? Stotine ljudi ga nisu upoznali i plaču. Možda izgleda smešno za nekoga sa strane, ali ja razumem. Jer ceo Balkan (a posebno Makedonija, gde je Toše živeo) nije igubio samo pevača sa najlepšim glasom... Nismo izgubili samo pevača dobrog izgleda i idola... Ne, izgubili smo anđela. Toše je bio anđeo na zemlji.

 

Kada je postao popularan, nije se promenio. Ostao je isti kao i pre. Samo je postao humaniji. Uvek je bio skroman – čula sam da kad je kupio kola (u kojim je i poginuo) rekao je da ga je sramota da se vozi u tako skupim kolima. Prvi novac koji je dobio kada je postao popularan dao je njegovoj porodici koja je bila siromašna i ljudima iz njegovog sela. Stalno je pravio humanitarne koncerte. Plišane medvediće koje je sakupio (600 medvedića) dao je siročadi u Makedoniji.

Našla sam tri priče u novinama koje govore o tome koliko je veliko Tošetovo srce:

  • Dečak, Toše Ilijev, je imao tumor na mozgu. Trebalo mu je novac za operaciju koja je za njega značila život, a on ga nije imao. Njegov otac je pitao Tošeta za pomoć i on je odmah pristao – napravio je humanitarni koncert i pribavio sve pare koje malom Tošetu trebaju za operaciju. Pre koncerta, Toše je došao da se poigra sa dečakom i njegovim bratom. Nije prihvatio da uzme pare koje su ostale. Posle operacije, stalno je zvao da pita kako se njegov imenjak oseća.

Toshe i Milena

  • Milena je imala samo tri godine, ali je bila bolesnije nego većina ljudi. Bilo je malo nade za nju – provodila je svoje dane u krevetu, sa bocom kiseonika, gledajući TV ceo dan. Jednom je gledala Tošeta kako peva na koncertu na TV-u i zaplakala „Jedina mi je želja da jednom i ja odem na njegov koncert, pa posle mogu da umrem”. Njeni roditelji su bili neverovatno tužni. Njihovim prijateljima su ispričali za ćerkinu želju, a ti prijatelji su sa njihom poznanicima pričali o tome jednog dana u kafiću. Sudbina je bila milostiva ovog puta – Toše je prolazio kroz taj grad tog dana i u kafiću je čuo priču o devojčicinoj želji da ga upozna. Pitao je gde devojčica živi i otišao tamo istog momenta. Od tada, Toše je bio Milenin najbolji prijatelj – stalno je posećivao, u bolnici i u kući, učinuo joj je život boljim, igrao se sa njom. Od kada je 2000. godine umrla, on bi odlazio na njen grob kada god je prolazio kroz Negotino, mesto gde je Milena živela.

  • Jedan čovek je imao ženu Merimu koja je imala tumor na mozgu i nije mogla da dođe na Tošetov koncert. Ali Toše je tom čoveku na mobilni otpevao jednu od njegovih najboljih pesama, “Zajdi, Zajdi”, specialno za Merimu i doneo je osmeh na njeno lice.

Toshe ispred UNICEFovog panoa

Ovo su verovatno samo neke od puno priča. Toše je bio UNICEF-ov ambasador i dobrio je nagradu za humanost. Posle njegove smrti, Parlament Republike Makedonije ga je proglasio za počasnog građanina. Verovatno će trg i škola nositi njegovo ime i napraviće se muzej njegovih stvari u Kruševu, njegovom rodnom gradu.

 

Kada idete niz ulicu, većina ljudi koje srećete i vidite niakda ne bi uradila takve stvari kao Toše. Verovatno polovina ljudi koje znate ništa slično ne bi uradila. Sedite i zapitajte se da li bi ste vi ovako nešto uradili. I mislite o Tošetu. Ako je on mogao, možete i vi. On bi voleo da vidi ljude ujedinjene, srećne i humane. Hajde da mu ispunimo želju. Hajde da pratimo korake anđela...

Tošetov život  - hronološkim redom -

Veliko hvala Biljani Pesevskoj koja mi je dala dozvolu da iskotistim ovu kratku biografiju sa njegonog divnog sata http://tose-proeski.memory-of.com/ 

1981

  • Rođen je Todor „Toše“ Proeski u Kruševu 25. januara, 1981.

 

1988.

  • Kreće u osnovnu školu „Nikola Karev“ u Kruševu

 

1992.

  • Učestvuje na dečijem festivalu „Zlatno Sčavjece“ sa pesmnom „Jas i Dedo mi“ na Vlaškom jeziku

 

1996.

  • Završava osnovnu školu

 

  • Učestvuje na festivalu „Melfest“

 

  • Kreće u srednju muzičku školu u Bitoli koja će verovatno nositi njegovo ime

 

1999.

  • Izdaje prvi album „Negde vo nokta“ koji ima 11 pesama. Tog leta prvi put ima solo koncert i Skoplju

 

2000.

  • Završava srednju muzičku.
  •  
  • Peva pesmu „Solzi Pravat Zlaten Prsten“ na Evroviziskom pred-izboru. Pobedio je od glasova gledalaca, ali je završio treći zbog sudija.

 

  • Juna te godine promoše album „Sinot Božji“ sa koga su mnogi njegovi hitovi kao što su „Nemir“ (duet sa Karolinom Gočevom), „Vo Kosi da ti Spijam“, „Izlazi me Uste Ednas“, „Iluzija“ i „Tajno moja“

 

  • Dobio je Oskar Popularnosti u bivšim Jugoslovenskim državama za 2000. godinu.

 

2001.

  • Toše ide na turneju sa ostalim makedonskim pevačima u Australiju.

 

2002.

  • Izdaje album „Ako me pogledaš u oči“ na Makedonskom i Srpskom jeziku

 

2003.

  • U Aprilu je pobedio ma „Beoviziji“ sa pesmom „Čija si“ koja je postala odmah hit u Makedoniji i ostalim bivšim državama.

 

  • Toše je nagrađen nagradom “Majka Tereza” za humanitarni rad i postaje Regionalni ambasador UNICEF-a.

 

2004.

  • Toše je izabran da predstavlja Makedoniju na Evroviziji u Istambulu, Turska, tog Februara.  Pevao je pesmu “Life” (“Život”) čija se verzija je na Makedonskom zove “Angel SI Ti”. U finalu je bio XIV

 

2005.

  • Toše izdaje njegov peti abum “Po Tebe” koji je postao najuspešniji album na Balkanu. Album je bio najprodavaniji u Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji i Bosni i Hercegovini za samo mesec dana.

 

2006.

  • Tošetov albzm “Božilak”, koji je  kompilacija od 14 tradicionalnih Makedonskih pesama, izlazi.

 

2007.

  • Njegov poslednji album “Igri Bez Granici” na Makedonskom i “Igra bez Granica” na Srpskom izlazi uangustu u svim ex-Jugoslovenskim drćavama.

 

  • Slovenski album koji izlazi iste godine je “Moja”

 

  • 5. oktobra pdržao je poslednji koncert na Stadionu u Skoplju. Priča se da je bilo više od 30000 ljudi.

 

  • Noć pre nego što je poginuo dao je poslednji interviju za “Vrtešku” sa Vesnom Petrusevskom i Vasilom Zafircevom na Makedonskom kanalu Kanal 5.

 

  • Poginuo je 16. oktobra 2007. u XXVI godini u tragičnoj saobraćajnoj nesreći kod Nove Gradiške, Hrvatska

 

(Prevedeno sa Engleskog)

Linkovi

 Upalite sveću za Tošeta
Kliknite na link ispod i upalite sveću za Tošeta. Tamo gde kaže da ukucate inicijale grupe, ukucajte "tose" i vaša sveća će biti stavljena u grupu sa ostalim svećama za Tošeta.
 

Stranica sećanja na "Find a Grave" ("Pronadji Grob)
Ovde možete virtualno da posetite Tošetov grob i da mu ostavite virtualno cveće.

Enter supporting content here